0
Piše: Mia Pešić Jolović, nutricionista–dijetetičar
Kao mama i nutricionista, jedva sam čekala trenutak kada ću svom dečaku predstaviti čarobni svet hrane. U glavi sam imala savršenu sliku – mali šef veselo gricka brokoli i uživa u svakom zalogaju, dok ja gledam s osmehom i ponosom. Ah, kako su planovi često daleko od stvarnosti!
Kada je došlo vreme za prve zalogaje, bila sam spremna sa svim potrebnim rekvizitima: aparat za kuvanje na pari, blender, posebne šerpice za bebe i punom kuhinjom raznih namirnica.
Pripremila sam sve: pire od batata, avokado, čak i domaći sos od paradajza. Ali, umesto da uživa u svakom zalogaju, beba je odlučila da se buni. Svaki put kada sam mu ponudila nešto, usledio je plač koji bi mogao da rastuži i najotpornijeg roditelja.
U tom trenutku, počela sam da se pitam da li sam možda ja kriva za njegovo odbijanje. Da li je moja kuhinja postala neprolazna zona? Dok su druge mame s ponosom pričale kako njihova deca jedu sve što im skuvaju, ja sam bila na ivici da dignem ruke od pripreme hrane. Sve što sam pripremila završilo je na mom tanjiru, a ja sam se pitala gde grešim.
Kao što to obično biva u životu, sve se promenilo iznenada. Jednog dana, bez posebnog razloga, beba se pretvorila u malog gurmana!
Ne samo da je počeo da jede, već je jeo i više nego što sam mogla da pripremim. Sva hrana koju sam s ljubavlju pravila odjednom je postala hit. Osećala sam se kao pravi master šef kuhinje!
Ako beba odbija hranu, nemojte se obeshrabriti:
S vremenom, dete će prihvatiti raznovrsne namirnice, a zajednički trenuci pored stola postaju posebna avantura.
Moja mala avantura sa hranom pokazala je da, iako proces nije idealan, svaki trud i poneka izgorela šerpa vrede. Smeh, zajednički trenuci i zdrav odnos prema hrani su pravi cilj.
Drage mame, sledeći put kada se suočite sa bebom koja odbija hranu, setite se – to je normalan deo puta. Možda vaša kuhinja i nije loša kao što mislite!