Smernice i izbor namirnica za regulaciju insulina: Uticaj nelečene insulinske rezistencije na zdravlje i plodnost

Insulinska rezistencija predstavlja stanje u kojem telo ne reaguje adekvatno na insulin, hormon koji igra ključnu ulogu u regulaciji nivoa glukoze u krvi.

Ova pojava je sve češća i može imati ozbiljne posledice po zdravlje, uključujući uticaj na plodnost, objašnjava za "Blic zdravlje" Mia Pešić Jolović, nutricionista-dijetetičar, koja je posebno posvećena ženskom zdravlju.

Šta je insulin i kako se dolazi do glukoze?

- Kada jedemo, hrana se razgrađuje u šećere, uključujući glukozu, koja ulazi u krvotok. Pankreas reaguje na povećanje nivoa glukoze lučenjem insulina, koji "otvara vrata" ćelijama kako bi glukoza mogla da uđe. U slučaju insulinske rezistencije, "brava" se ne otvara lako, što znači da glukoza ne može efikasno da uđe u ćelije, što dovodi do povišenih nivoa šećera u krvi - objašnjava Mia Pešić Jolović za "Blic zdravlje".

Posledice insulinske rezistencije

Ako se insulinska rezistencija ne leči, može dovesti do niza zdravstvenih problema, uključujući:

• Dijabetes tipa 2 - ovo je najčešća posledica, gde telo postaje sve manje sposobno da proizvodi dovoljno insulina.
• Kardiovaskularne bolesti - povećani nivo šećera u krvi može oštetiti krvne sudove i poveća rizik od srčanih bolesti.
• Problemi sa težinom - insulinska rezistencija može da oteža mršavljenje i doprinese gojaznosti
• Hormonalne disbalanse - može uticati na hormone koji regulišu reproduktivne funkcije.

Povišen nivo insulina dovodi do povećanja testosterona

Kada je nivo insulina u krvi povišen, to može dovesti do povećane proizvodnje testosterona.

- Ovaj hormon, koji se često povezuje sa muškom plodnošću, ima značajan uticaj i na žene. Povišen nivo testosterona može da rezultira smanjenjem nivoa estrogena, hormona koji je presudan za regulaciju menstrualnog ciklusa i ovulacije. Povišeni testosteron i smanjeni estrogen mogu dovesti do lošeg kvaliteta jajne ćelije, što može da oteža začeće. Ovaj fenomen je posebno zabrinjavajući za žene koje planiraju trudnoću ili se suočavaju sa problemima plodnosti. Hormonska ravnoteža je ključna za zdravlje reproduktivnog sistema, a povišen nivo insulina može značajno da utiče na ovu ravnotežu - pojašnjava naša sagovornica.

Kako regulisati nivo insulina?

Prema rečima Mie Pešić Jolović, način života, ishrana i fizička aktivnost mogu da igraju ključnu ulogu u regulaciji nivoa insulina i, samim tim, u očuvanju hormonalne ravnoteže.

- Svaka osoba je jedinstvena jedinstvena i za kreiranje optimalnog jelovnika neophodan je individualni pristup, ali mogu da preporučim da se prate određene smernice - kaže Mia Pešić Jolović i navodi ih:

• pripremati hranu bez glutena kod kuće
• ishrana treba da bude pretežno proteinska
• izbegavati rafinisane šećere i prerađene namirnice
• fokusirati se na celovite namirnice
• povećati unos vlakana kroz voće, povrće i integralne žitarice
• piti dovoljno vode tokom dana
• uzimati obroke u redovnim intervalima kako bi se održao stabilan nivo šećera u krvi

Primer dnevnog jelovnika

Kada je u pitanju odabir proteina, masti i ugljenih hidrata, nutricionista-dijetetičar preporučuje za:

Doručak:

• Proteini - uključiti jaja (kuvana, pržena ili u omletu) ili grčki jogurt. Ovi proteini pomažu u stabilizaciji šećera u krvi.
• Ugljeni hidrati - birati složene ugljene hidrate poput ovsenih pahuljica ili integralnog hleba. Izbegavati brze.
• Masti - avokado ili orahe za zdrave masti.

Ručak:

• Proteini - piletina, ćuretina ili riba (losos, tuna) su odličan izbor. Biljni proteini kao što su mahunarke su, takođe dobri.
• Ugljeni hidrati - povrće (brokoli, spanać, kupus) i malo smeđeg pirinča ili kinoe
• Masti - maslinovo ulje ili orašaste plodove u salatama ili kao prilog

Večera:

• Proteini - meso ili riba
• Ugljeni hidrati - smanjiti unos ugljenih hidrata uveče. Fokusirati se na povrće i eventualno malu količinu integralnog pirinča ili krompira
• Masti - maslinovo ulje ili avokado su odličan izbor.

- Još jednom želim da istaknem da povišen nivo insulina nije samo problem sa metabolizmom, već i ozbiljan faktor koji može da utiče na reproduktivno zdravlje žena. Edukacija i pravilan pristup ovom problemu mogu pomoći u očuvanju plodnosti i zdravlja budućih generacija - napominje Mia Jolović Pešić.